I've got this feelin' that won't subside

Na dan 13.3. prije skoro po stoljeća ovaj grad je dobija još jednog stanovnika.
Ona je svima mamila osmjeh brinući se za uvik za druge. Vječno nasmijana, ko da je cili svit njen. Al život je nije baš nešto mazija. Jednom mi je rekla da najvridnije šta je postigla su troje novih judi šta ih je donila na svit. Ipak je radila svoj posal najbolje šta je mogla. Nikad se ne žaleći, samo je išla dalje. Najlipši kompliment koji mi je iko u životu da je od nje : «Znaš, Bog mi je samo sinove da. Al moja bi kćer sigurno bila ka ti». Bilo je tu još bezbroj lipih riči koje je uvik mogla nać. Nema dijela mog života koji nije dotakla. Na sve moje važne odluke, ona je bila presudna. Sve je rekla i sve usmjerila. Nekad bi i moju vlastitu mater pitala nešto o meni, a ova bi samo blenila u čudu šta neki stranac zna sve o njenoj kćeri.
Al ona nije bila stranac. Ko god ju je tek i upozna, smatra ju je odma prijateljem. Toplina koja se rijetko osjeti kod osobe.

I jel se isplati to sve? Bit tako najbolji na svitu?
Na kraju svega…kad je iznad tebe samo hladni kamen. Svejedno ti je jer i ne osjećaš.
Sigurno ne osjećaš? Toliko suza koje judi isplaču iz samog podsjećanja samog sebe šta ti više ne dišeš. Kogod je tamo bija, nikad taj dan neće zaboravit. Čak je i nebo plakalo.
Ma osjećaš ti to. I niko me neće uvjerit da nisi. Ti si stalno tu. Ova zgrada prepuna muzike još je puna tebe, još se nekad čuje tvoj zarazni smij. A kogod je ima tu sriću da ga ti učiš nečem najlipšem na svitu – sviranju- taj će zauvik imat svoju profu u srcu.

Eto, neman ti ništa poručit. Samo zahvalit Isusu (kojeg si toliko volila) šta si postojala i to baš u jednom dijelu mog života. Onom najlipšem. Za sve ono dobro šta si mi poklonila neću nikad moć zahvalit niti ikad moć opisat riječima. To sam sad probala, al nikad neću uspit. Riči su preslabe kad si ti u pitanju...

Za Gretu (1960. - 2005.)
She was my North, my South, my East and West,
My working week and my Sunday rest,

The stars are not wanted now; put out every one,
Pack up the moon and dismantle the sun,
Pour away the ocean and sweep up the woods;
For nothing now can ever come to any good.

I zato na ovaj način završavam. Osobom koja je to najviše zaslužila.
Suze, Ema, Saaaky, Mare, Kate - volim vas...i još mnoge druge!

"Učinio sam što sam mogao, neka drugi učine bolje."

Nema posebnog razloga, niti je ko kriv...jednostavno, malo se sve krivo svatilo i to je to. Možda preozbiljno. Uglavnom, nije mi se ono dalo više gledat. Nemojte ni pokušavat svatit moju ludu glavu. I ja san odavno prestala...
Al dodatak ne brišem

Friendster

DODATAK
Mom najdražem braci na svitu čestitam šta je pronaša svoju dragu i to prije 3 godine, a sinoć ju je romantično() zaprosio! Za Lori i Hrvoja! Good luck!

Šta san naučila na tom slavnom putovanju? Pa recimo da mi snig nije suđen i gotovo. Ta bjelina je mene odlučila izbjegavat. Ali svejedno nama je bilo savršeno. Di ne bi uz ovakvu genijalnu ekipu… Pivalo se oko 5 sati dnevno na probama, al nam nije bilo teško još partijat po cile noći. E sa, to je za neke imalo kobne posljedice. Bome se dosta njih povatalo, ako me kužite. Šta ćete, alkohol…to im je ka opravdanje i tako. Meni je glas skroz uništen, a evo san i malo zafibrala.
Falit će mi sve to…znate, kad van je nešto umisto doma par dana, uvik tamo ostaje jedan dio vas. Uspomene na tu maglu, lipo zelenilo, a najviše na balkon di smo bili najčešće zbog pozicije. Uživan gledat slije. Naš voditelj se stvarno pokaza ka stvarno dobar čovik i prijatelj…u svemu. Također smo se pokazali ka pravi prijatelji našoj dragoj Zizi koja se jadna razbolila i koju smo čuvali cilim putem…pomagali u krizi i sl. Nećemo se sad previše hvalit...
A neki naši muški su bar za neko vrime smirili hormone, ako me kužite. Baš san se zapitala koja korist od tog «brijanja»? Jesus, ko je to uopće tako glupo nazva. Idu mi na živce oni s predrasudama za one koje to rade…sada u pubertetu, misin da toga triba, hehe. Bolje nego pilat se sad s nekim vezama i sl. Iako to sve proizlazi također iz jedne usamljenosti…dobro aj, velikim djelom i napaljenosti, al daleko je to od ljubavi. Nekad san mislila da se mogu u svakog zaljubit i da je čak i to slavno brijanje nemoguće s bilo kim…al bome sad iman malo drukčije mišljenje. Vrlo često već sljedeći dan zaboravin tu slavnu ličnost. Najgori slučaj kod mene je bija kad san se tek tjednima posli zaljubila u jednu osobu…
A osnovali smo i kvartet : Suze, Luce, Ema i Mare, ili ti ga «S.L.E.M.» Vježbale smo «Pratim te» za priredbu i moran reć da smo zvučale genijalno…bez skromnosti.
Imala san toliko informacija, a sad san sve zaboravila, ništa čudno za mene… Dakle, sretno svima Valentinovo. Mislila san napisat post o tome, ali san skužila da će svi pa san izdržala ne napisat. Ja ću provest Valentinovo najlipše – gledajući «Dirty dancing» kojeg san nabavila juče pa san sad cila sritna…
Be my little baby…ma čeka i mene moj Johnny negdi…kud žurba…zahvaljujem nekome šta postoji!

p.s. nisan ja mislila da san se ja gori zabavljala na «onaj način»…da se ne bi nešto krivo svatilo. Al san se gori zaljubila, Ema isto. Bome san ja od svoga stručno bižala tijekom cilog boravka…
p.s.s. CAKI, FALILA SI NAM!

Obožavan zimu, al ne i snig. Kad misin na snig, odma se sitim one dičje priče o maloj Heidi koja nakon smrti roditelja ide živit kod dida u planine. Ne sićan se kako je dalje išla, al mi se od tog romana snig u glavi stvorija ka nešto negativno. Nikad nisan bila na skijanju šta mi se znaju i čudit s obzirom da je danas to ka popularno, jel. Nije mi se dalo starce pilat za plaćanje nečega šta mi nije napeto. Za tjedan dana ću vidit snig valjda treći put u životu. Tražila san malo po Googleu o mistu di ćemo ić…i moran priznat da san prominila mišljenje. Gledajući te slike, stvarno san se oduševila. Dvorac ka iz neke bajčice…one lipe male, znate, baš one slatke male bajke. Uostalom, uvjerite se i sami.

Misto izgleda prelipo. Dvorac su Frankopani izgradili 1698. Turci ga nikad nisu uspili osvojit, a legenda je nekom vojniku koji je i nakon smrti nastavija branit ovaj lipi dvorac. Zato je zauvik osta neosvojen. Da, duh. Ajme, savršeno, obožavan te priče. Sad ću organizirat seanse…spooky, hehe..
Inače, idemo radit sa zborom, ono ne znam, probe tri ure na dan, ostatak dana uživancija…Čisto me zanima kako će to sve ispast. Priko slika san se zaljubila u ove male kućice u snigu. Baš su mi slatke. Trčiš sa ladnoće u taj topli mali raj. Unutra zamagljeni prozori, vatrica, dragi pored tebe…čekaj da se vratin u stvarnost.

Evo ove su slike najviše za Caki i Suzu da uživaju u pogledu…one će najviše jer ih sve to čeka. Nas osam u sobi, prokrijumčarit ćemo koju bočicu. (pripremite šteke, nema benzinske nigdi u blizini…)
Iman neki feeling da ćemo se sprijateljit snig i ja…šta vi mislite?

Imate novu sliku u boxu koju morate sinjat. To van je moj dragi blogerski/prijateljski trio koji je uvik tu negdi ( Scarface, Smjeha and Colden)…Kiss ya!

Nove informacije zadnjih dana otkad me nema…

1) Ma jeste, vidili ste me na «Žutoj minuti»…Jesus, a zašto bi ja inače bila na tv-u. Tako ja lipo iz nove muzičke zgrade u staru s tri cure iz razreda, a ne znan kad san s njima u životu razgovarala. Marice nema i sve se misin u sebi kako ću je ubit i ono standardno «Bože, može li gore?» jerbo s ovima nean šta pričat, kad, naravno, Bog me uvjeri da može gore i lik isprid mene počne padat i rigat. Genijalan prizor…skužih bazu i ne napravih niš. Zato san mislila nema šanse da me stave na tv, nisan zanimljiva…kad ono…jučer jedno 5-6 smsova kako su me sinjali. Prekrasno..baš san ponosna i sad mogu umrit…sve san u životu postigla. Heeh

2) Nean pojma koji mi je vrag ovih dana. Sjeta u jednoj minuti, onda osjećaj najveće sriće na svitu..luđakinja

3) Bila san na najboljem koncertu u svom životu..Ladies and gentlemen! Stefan Milenkovich. Lik koji je počeja svirat (violinu of course) s tri godine, s 16 ima tisućiti koncert, s 18 završija faks i tako ti detalji…rastura je sve živo, a ja san vatala zrak još dvi ure nakon koncerta…Paganini…šmrc. Što je bila točka na i možete vidit na slici! I´m in love


4) Gledala san Kill Billa drugi dio (u mene uvik sve logično, heh) pa ako mi neko može samo ukratko reć zašto se Beatrix osvećuje Billu, biću mu/joj zahvalna..

5) Postala san opsjednuta serijom «Zaboravljeni slučaj» pa san svaki dan za školu neispavana. Genijalna je i…ovaj…šmrc tužna

6) Napokon san kupila kaput koji je naravno savršenstvo, moje boje, ono neš ka trula višnja.

7) Sve san živo potpisala u svojoj glavi i službeno da ne iden na glupu eskurziju.

8) Već vrlo dobro vidin da ova godina neće bit ni trećinu dobra ka prošla. Teško se tako dobra godina i može ponovit. Daj, Bože, da san u krivu. Misin da je to zbog brojke 9, ne odg.mi i gotovo.

9) Kupila san novi mineral sodalit kojeg tražin već stoljećima i očekujen stabilizaciju svog bolesnog stanja uma.

10) Nikako mi se nije dalo pisat, a inspiracija mi je na maximumu. Stalno van odg.na komentare, ali ja neš slabo te glupe postove.

11) Jučer mi voditelj zbora zada prevest neku pismu s francuskog koju ćemo pivat. Tako ja vidila samo početak, priča o nekom paru..odma misin a jooo baš lipo nešto ljubavno…kad ono…do kraja priče, nakon vinčanja, žena počne slijedit sotonu,a zadnji stih je «Nemojte se vinčavat!». Mrzin jubav…ajme sutra ću morat i učit njih 80 tuduma čitat francuski…kmeeee

12) «Moulin rouge» je polako, ali sigurno posta moj najdraži film. Nabavila san muziku i po ko zna koji put se zaljubila u Ewana Mcgregora. Morate to vidit/poslušat ako kojim čudom niste.



mali dio scenarija...sorry, just couldn´t resist...
Satine: I can't fall in love with anyone.
Christian: Can't fall in love? But a life without love, that's terrible!
Satine: No, living on the street, that's terrible.
Christian: No! Love is like oxygen, love is a many splendored thing, love lifts us up where we belong, all you need is love!
Satine: Please, don't start that again.
Christian: All you need is love.
Satine: A gril has got to eat.
Christian: All you need is love.
Satine: She'll end up on the street.
Christian: All you need is love.
Satine: Love is just a game.
Christian: I was made for loving you, baby, you were made for loving me.
Satine: The only way of loving me, baby, is to pay a lovely fee.
Christian: Just one night, give me just one night.
Satine: There's no way, 'cause you can't pay.
Christian: In the name of love
Christian: , one night in the name of love.
Satine: You crazy fool, I won't give in to you.
Christian: Don't - leave me this way. I can't survive, without your sweet love, oh baby... don't leave me this way.
Satine: You'd think that people would have had enough of silly love songs.
Christian: I look around me and I see, it isn't so. Heh, no.
Satine: Some people want to fill the world with silly love songs.
Christian: Well, what's wrong with that, I'd like to know.
Christian: 'Cause here I go.
Christian: Love lifts us up where we belong...
Satine: Get down, get down from there.
Christian: where eagles fly, on a mountain high.
Satine: Love makes us act like we are fools. Throw our lives away, for one happy day.

Pif. Ma super mi je ta ideja sa štafetom. Mogla bi se i malo češće koristit. Al, ja stvrano ne skrivan stvari. Uvik sve dilin s vama, tak da neman pojma oće li ove stvari bit nove, tj. nešto šta niste znali o meni, ali ću se potrudit. Ipak je već troje ljudi produžilo ovo na mene (Hvala Dozzy, Diktatoru i Sea fantasy!) pa valjda misle da ću ja sklepat koju pametnu…E kako su se privarili…

Znači ovako…
1) Sigurno niko od vas nema pojma u šta ja virujen. To se zove bioenergija. Zvuči ko vudu, blabla, crna magija i sl., al nije ni približno. To je povezano s vjeron, misin Crkvom, priznato od pape i sl. U biti, molitva van je najjača bioenergija. Moć uvjeravanja samog sebe u nešto(naravno pozitivno), jaka moć koncentracije, postoje i vježbe za razvoj. Minerali su povezani s tim svin i oni imaju raznu moć pomaganja. Sve me to zaintrigiralo prije negdi godinu i po kad san upoznala bioenergetičara. Čovik ti pomaže u vezi svakog životnog pitanja i sl. Pitala san ga za par savjeta i sve mi je apsolutno pogodija. To vidin sad nakon nekog vrimena jer mi se sve izdogađalo šta je god reka. I to nisu neke gluposti tipa «veljača će ti bit zanimljivo razdoblje…» već apsolutno detaljni opis npr. osobe koju voliš i cila budućnost s njim. Taj čovik je uvjeren da iman talenta za to, al ga ja uvik zeznem i ne vježban vježbe za to. Nean baš vrimena.

2) Hm..Volin osjećaj tijekom plakanja. Znam da je čudno, ali to mi je nevjerojatno olakšavajuće. E sad, šta me može rasplakat. Uvik uspomene. A pitanje je kad ih se sitin. Na svaki film, muziku u čijin ričima se mogu nekako pronać. I onda ima tu i klasičnih djela koja su jednostavno genijalna. Stvari koje me BAŠ UVIK( u društvu se kontroliran…nekako) rasplaču, bez obzira koji ih put gledan/slušan : kraj Gospodara, Prljavog plesa, Bodyguarda, pisma Reason, Nek´te zagrli netko sretniji, Perfect, Fields of gold, One, It must have been love i With or without you, Dvorakova simfonija «Iz novog svijeta», Mjesečeva sonata i Bachov Air. «Samo» tog se trenutno sićan

3) Uvik bolesno reagiran na komplimente, tj. ne znam ih primit, ali ipak su mi najjače izjave ljubavi. «volin te»san čula od dvi osobe (misin osin family and friends). Na jednu nisan odgovorila (sve su u porukama), a na drugu san genijalno odg sa «Aha, je…Vidimo se sutra!». Tup tup (glavom o zid!) A volila san jednom. Briga me da će reć da ljubav nema vako rano. Meni je bila jednom. Da, prava. Ovo ostalo…pa opet nice…relativno

4) Mrzila san mater šta me upisala u muzičku jer mi je bilo užasno tamo. Sad san joj zahvalna najviše na svitu (iako joj to ne ću reć, hehe) jer je ta škola prezabavna. Jednostavno je obožavam. Uvik neko tamo s kim ćeš pišat od smija bar 10 min, ili neki drugi razgovori…Al uglavnom, presritna san šta san ka svoj (budući) posal imala mogućnost izabrat nešto najlipše na svitu. Ubila bi se u nekon uredu tamo i sl. cili život. Šta još? Aha, drugu san gimnaziju izabrala jutro opisa. Uvik san bila organizirana.
I kad buden išla ča nakon četvrtog, revat ću ko luđakinja…ne bi bilo čudno da me nađu zavezanu u atriju za stup…. «Neću ja odavde!»

5) Mrzila san samu sebe na kraju osnovne. Bila san si baš ono odvratna. Još se tome doda bolesni razred pun bolesnih muških pubertetlija. Not nice. Sad ne mogu reć da se obožavan. Istina je da san skroz drukčija, kroz izgled i ostalo. Samopouzdanje dođe i prođe, al triba naučit neke važnije stvari. Ko se ponaša prema tebi na jedan način dok si žbaga, a kako si mu nešto sada draži. Ma ljudi su mi uvik bili fascinantni…to bi moglo pod 6…
Veliki ljubac svima!

A dalje ide...
gone crazy
dr.marul
black rouses
ljubilica
xena

(Za one koji nisu upućeni : imaju napisat 5 stvari koje ne znaju o vama i proslijedit štafetu na još 5 ljudi!)

Usred tih svih glupih odluka koje se naprave u prvi misec ka ono za cilu godinu ja ove godine baš ništa…zapravo skoro ništa. Ima jedna koju san već prekršila i previše puta. A godina je tek počela. Znači, nema ih. Ne znan šta me sad puklo o tome, uvik su me fascinirale te novogodišnje odluke. Ove godine je da NEMA odluka. To san riješila, amo dalje…
Kako vam prošli praznici? Prebrzo? Meni taman. Ovogodišnji Božić ću sigurno pamtit. Sigurno zato šta je zadnji na mistu di san cili život i tak. Gledala san tu glupu kuću s ukrasima neki dan. Sve ono blišti i skužite kako je to sve lipo tek sad sve gubite. Ka i za sve u životu.
Sve je počelo savršeno…misin praznici. Partijem. Od samo tri pozvana, svo troje su došli. To otkazivanje spominjem jer mi je očito postalo frustracija nakon šta mi je skoro Nova godina propala zbog takvih ljudi. U zadnju je ispala genijalna. Lipi disco kraj mora, rokija od muzike i super društvo. Ne moš falit. Došle smo doma (Suzy) relativno trizne. I to nam nekako nije baš odgovaralo. Sljedeća scena – otvaranje frižidera, sljedeće se i baš ne sićan. Išle smo spavat, slale poruke, u 5 raspalile Tošu. Spavale čak uru vrimena. Dan posli, katastrofa, nisan baš mogla doć sebi. Tek kad mi je počeja Gospodar, bila san bolje.
Ostatak praznika, blago rečeno bolesno. Nikad doma, sve neke kave, iz Quasija u Senne i sl. Još je meni najlipše svaku večer na dobre stare tribine. Dobila san i čak puno toga lipog, Božić i neke slične prigode. Glavno da ja iman još jednu kožnu…tako ja sad sve nešto baljezgam bez ikakvog reda i načina jer mi je dosadno. Palo mi na pamet zatvorit blog, nije baš da iman više išta pametnog za reć. A i svi su možda malo preuživljeni u ovo sve skupa…I ono šta iman, bojin se reć. Jedino me puca inspiracija tijekom depre za koju u zadnje vrime neman razloga pa eto…nije to ni loše. Šaljen van svima veliki kiss i uživajte još u ovo malo praznika! U školu pametno i sritno s ocjenama. (Je ga baljezgan danas…)
Pisma čije mi riči jako odgovaraju ovih dana…ako skužite išta španjolskog, super…



Para tu amor lo tengo todo
Desde mi sangre hasta la esencia de mi ser
Y para tu amor que es mi tesoro
Tengo mi vida toda entera a tus pies
Y tengo también
Un corazón que se muere por dar amor
Y que no conoce el fin
Un corazón que late por vos
Por eso yo te quiero tanto que no s é como explicar lo
Que siento

Yo te quiero porque tu dolor es mi dolor
Y no hay dudas
Yo te quiero con el alma y con el corazón
te venero
hoy y siempre gracias yo te doy a ti mi amor
por existir
para tu amor lo tengo todo
lo tengo todo y lo que no tengo también
lo conseguiré
para tu amor que es mi tesoro
Tengo mi vida toda entera a tus pies

Budući da mi je to ipak struka, red je da prođem cilu prošlu godinu u glazbenom smislu…Šta san najviše slušala, šta me najviše držalo, pogodilo…Naravno da ću klasični dio priskočit jerbo ne virujem da bi me iko skužija da idem pričat o simfonijama Beethovena ili mog obožavanog Čajkovskog. Dakle,tu moju profesionalnu deformaciju ću ovaj put ipak preskočit i pričat o ovoj, našoj, svakodnevnoj. Naravno, puuuno me zanima koje su pisme obilježile ovu našu (već) prošlu 2006. Ma volin van ja puno statistike, naviknit ćete se već. Ovo je moj izbor za prošlu godinu…ako koga zanima, ja ću mu sve nabavit…

10.) Blink 182
Svake godine se nađu na popisu najslušanijih, već negdi 5-6 godina… Nekoć san imala 5 albuma koji su zauvik izgubljeni u kreativnom neredu moje drage sobe…šmrc. Ludi i veseli punk, da,da to van se samo čini. Njihove balade najviše me pogode. Možda zato šta nisu o dosadnoj ljubavnoj depri (ma ne može ona dosadit, šta ja govorin…), već o npr.razorenim brakovima i obiteljima. PRAVIM problemima. Genijalna grupa, a frontman (btw rođen 13.12.je presladak...;)) Sad van svira «I miss you». Javite kad vam dosadi...
Album : Take off your pants and jackets
Pisma : Story of a lonely guy


9.) Apocalyptica
Ma evo vam ipak dašak klasike. Metal klasike…4 električna čela, čine ovu genijalnu finsku grupu koja obrađuje klasiku na metal način, ili pak rock stvari na klasičan način. Ko god misli da klasična muzika ne može bit cool, domaći rad mu je poslušat ovo pod hitno. Još su bili u Zagrebu prije koju godinu…šmrc…ja ne bijah tamo.
Album : Cult
Pisma : Nothing else matters


8.) Crvena jabuka
Dobri stari bosanski pop s najlipšim ljubavnim pismama na svitu. Preporuka : ne slušati ovo tijekom depresivnog razdoblja! Iskreno preporučam… jerbo ubija za poludit. Dobri stari Žera dok mu još nije pogled pomutija alkohol. Dobra stara vrimena. I svaki Božić s « Ja sanjam jedan bijel Božić…». Da, i to van je Crvena jabuka.
Album: pojma nemam, slušan «best of»
Pisma : Ostani


7.) SKA –P
Najjači Španjolci na svitu koji su smislili novi smjer u glazbi…ska-punk. Kapa dolje. Ne znam jeste li čuli za njih, šteta ako niste. Najbolja muzika za tulume uz koju ne plešeš nego samo skačeš. A ko uspije povatat koliko oni izgovore u minuti, zaslužuje Nobela.
Album : El vals del obrero
Pisma : Cannabis


6.) Luky
Teška srca ću reć da je ovaj lik ima najbolji domaći album u ciloj prošloj godini. I to samo zato šta ne znam jel bolji Gibi ili ne znam kome već. Genijalan album. Saaaky će se složit. Hvala joj za ovaj album. Stvarno mi je triba. Iskreno, prošli album mi je bija dosadan, al ovim se totalno iskupija. Sve neka melankolija uz savršene riči i orkestralne dijelove…mljac
Album : V.I.T.R.I.O.L.
Pisma : Rič za nas


5.) Gibonni
Jedan, jedini, genijalan i vječan. Tako bi ga ja opisala. Čovik koji mi je obilježija cili život sa svakim genijalnim albumom. I s njim uvik ista priča… U početku mi se album nikad ne svidi,a već za koji misec san albumom opsjednuta. I ove godine je bija odličan, ali ne mogu ga mirit sa starima. A tek Gripe:,? Ludilo živo!
Album : Kruna od perja
Pisma : Oslobodi me


4.) Toše
Svi vi kojima se ovaj lik gadi na temelju jedne pisme, a to je valjda «Srce nije kamen», slažen se s vama u potpunosti. Ali ako niste čuli druge pisme, pokrijte se ušima! I to pod hitno! Lik odlično piva, baritoni su ipak baritoni. To ipak morate priznat. A čak je i rokerica Saaaky rekla da je album dobar, nakon šta san je ko zna koliko molila da ga ipak posluša.
Album : Pratim te
Pisma : Žao mi je

3.) Juanes
Lik čiji san album dugo čekala. Jako volim španjolski jezik, ak niste skužili dosad. A ovo je ipak kolumbijski macan s genijalnim stvarima. (Hvala Dizzy !) «Camisa negra» mi je već dosadila, al ostali albumi će malo teže, čini mi se. Čisti latino pop/rock. Čisti, hehe..
Album: Mi sangre
Pisma : Nada valgo sin ti


2.) Cetinski
E o ovom bi se dalo pričat…ne znam šta bi rekla. Od ovog lika se ove godine nije moglo pobić. Doživija je pravu renesansu. S genijalnim zadnjim albumom pohara je sve živo. Mare i ja ga malo bolesno «konzumiramo» i onaj jukebox u Senne malo previše zarađuje zbog našeg Cetinskog. A da ne govorim koliko dugo smo tražili pismu «Nek te zagrli netko sretniji»…čak smo je u cd shopu tražili na bilo kojoj kompilaciji. Bome san se za ove praznike potrudila, jer njegove pisme treba imat sve! Stvarno ne znam u kojem je razdoblju bija bolji… A «prostoriju» samo i pamtim po njegovim pismama. Da san samo znala šta me sve čeka kad su me poslali doma da donesem njegov album. Lol.
Album : Budi uz mene
Pisma : Nek te zagrli netko sretniji, Što si ti meni


1.) HIM
Već stoljećima na prvom mistu i ne znam oće se to tako lako minjat. Svi kažu da je muzika depresivna, a ja ne bi rekla da je to loša osobina. Ako te nešto ubedira, znači da ima osjećaj i da te može pogodit. A nema puno muzike tu odliku. Vile je i moj lik iz snova, ako ko pita. Sve savršeno, ne mogu ja ni dat bolji opis, meni su samo leptirići kad se sitin ove grupe. S razlogom prvi…i to je to. P.s. OVO NA MOJOJ POZADINI NIJE PENTAGRAM, VEĆ HEARTAGRAM ( koji baj d vej ima suprotno značenje!) za sve koje zanima…
Album : And love said no
Pisma : The funeral of hearts


Asti koliki će ovo bit post, al tribala san ovo obavit. Sad je vaše mišljenje na redu…

DODATAK
Puuuno hvala Coldenu (ne znam jel mi da pravo ime pa za svaki slučaj) koji mi je jučer napravija ovaj najlipši mogući dizajn i kojeg san sinoć pilala s tim biće jedno uru vrimena. Iako se ne bi tribala zafaljivat jer san ipak imala pudinga u kosi, al eto…bija bi red, jel…zezan se, of course. PUUUUNO hvala, stvarno je savršen!

…ma ima toga dosta…kad se počnem zahvaljivat, neću moć stat…samo mi prvo triba da se sitin…Krenimo otpočetka…2_0_0_6!
Dragi moj Isuse! Ka prvo sa zakašnjenjem, sretan ti rođendan! U ovom ludilu mnogi i zaboravljaju da je TEBI rođendan. Na početku prošle godine san ti poslala puuuno želja, baš mi te bilo ža. Šta je najgore od svega, sve si mi ispunija. Našla san taj papirić neki dan. Znači zahvale…
Zima je bila ok, hvala šta nije bilo sniga. Puno hvala za sve one lipe izlaske kojih je bilo više nego ikad. Za prijatelje kojih je također više nego ikad, i svakim danom sve više. Za one koji su uvik uza me. Šta su mi još svi članovi familije zdravi. Svi to uzimamo zdravo za gotovo. Za to šta mi starci još nisu ispalili na živce zbog bolesne dice. Molin te odgodi taj živčani slom još koju godinu.
Hvala na dovoljno mozga u glavi da završin dobro školu. Hvala za lipe koncerte nakon kojih san bila ponosna. Šta san skužila neke stvari. Šta san dobila genijalnu profu iz violine koja mi je i prijatelj. Daj joj svu sriću svita. Šta san se pomirila sa sudbinom da Gretu više neću vidit…nikad! Šta san svatila životne vridnosti i na koga se isplati trošit dragocjeno vrime kojega ima malo….premalo. Za ludi provod sa zborom nakon one prve nagrade. To je bilo lipo. Za one suze šta Suze i ja plačemo nakon šta se nalijemo…pomažu. Daj još puno Varaždina.
Hvala na ipak dobrom litu. Iako san mislila da je grozno, na samom kraju si mi tek pokaza pravo lito…za svaki onaj tulum. NAJVIŠE HVALA za cilu jesen, točnije rujan, listopad, studeni i prosinac. Nikad to neću zaboravit. Za dostojno ispraćenu staru godinu (napokon!) i genijalan rođendan. Za svaku pismu Cetinskog i sve ostale uz koje su se ove godine gradile uspomene. Za Suzu i Emu, čuvaj mi ih najviše na svitu!
Za kraj hvala šta san preživila svaki prijelaz ceste i sve zamišljene prometne nesriće. I to je nešto u ovom ludom svitu. Hvala šta dišem i postojim…puno te volim!
p.s.pozdravi mi gore Gretu, reci joj da je volim i da pazin na njene anđele! Nadan se da i ona od gore pazi na mene…
(thank you for the aquarius…)

najbolja pisma u ciloj prošloj godini...u kojoj se pronalazim...svakodnevno
Rič za nas
(Luky)
Opet vidin Tvoju kosu
Di kraj mene šiba zrak
Opet sanjan Tvoje ruke
Kako nebon svitle mrak

Za nas...

Mi smo tili u visine
Jer u njima nan je spas
Mogle su sve duše dvije...

Nismo znali
Sve je bilo protiv nas
Protiv nas...

Neko ima bile dvore
Ja san za nas Jubav kra
Sve bi bilo mrvu boje
Da je kogo ruku da
Za nas...

Mi smo tili puno više
Nego šta je život da
Mogle su sve duše dvije...

Da je samo jema kogo
Rič za nas...

Evo, judi moji, još jedan Božić ode stiga, još samo par dana. Neman pojam jel ikog od vas vata predbožićna depra, ako je, sritno s njenim rješavanjem. Mene, eto, još ne vata, nadan se da će me zaobić ove godine. Cila san uživljena u ovaj Božić i ovo sve, a katkad mislin da san jedina. Baš me neka euforija vata na sva ova svitla i blještavilo. Danas je moj trio rio (imate sliku u prošlom postu) zaključija da je Božić zapravo muzika…sve je u biti u njoj. Ja bi rekla da je sve uvik u muzici, Božić pogotovo. Di ćeš bez ovih lipih starih, a da ne govorin o genijalnom Božićnom pop - u(koja etiketa!). Na kraju posta ću van stavit moju naj Božićnu.
Ne znam oću na ponoćku ove godine, kako mi se bude dalo. Danas je taj dugoplanirani party kod Vice. Ma samo ću kupit kolača, valjda će bit dosta. Tamo ću nakon škole…da, iman muzičku! A da ne govorin jutros o školi…tako je genije, računala da je nema. Odosmo nas tri lude u novootvoreni coffee house kraj škole i lipo zaradile dva – tri neopravdana. To mi je najoriginalniji dar za Božić dosad! E i završila je još jedna zboraška sezona, a danas smo se potpisali za Gorski kotar. Mater mi je bila oduševljena kad san joj rekla da neću na eskurziju (di ne bi…). Našlo se par razrednih snobova koji ka da su tražili šta višu cijenu. Odlično, ajte slobodno, me not going! Pridružile su mi se Suze i Ema tako da ćemo mi dok se oni budu oblokavali negdi u Loretu, mi ćemo se oblokavat u nekom campu. To nam je odluka zasad. Ma bit će nama još bolje!
Asti di san već do teme eskurzije došla…Jezuš!
Uglavnom, nadan se da svi imate negdi koji brlog za doček Nove. Nama će Prostorija ponovno oživit s dobrom starom ekipom…i novom članicom – Emom. Ne smin puno očekivat, al…da…a štaš! Sad lipo grem u grad i vraćan se sutra (tak lepo – rekle bi moje Đakovčanke).
Judi moji, želin van svu sriću ovog svita, da mi provedete najlipši Božić dosad, sa onima koji to najviše zaslužuju! Vaša Luce


Da je put do tvojih vrata
Prašina od suhog zlata
To mi sada više ništa ne znači
Jer kad ispod oka kiša krene
Tu odavno neće biti mene

Kad za Božić čuješ prva zvona
To je ljubav naša to je ona
Što je došla da nas pjesmom počasti
Pjesmom punom lijepih uspomena
Za dva meka srca potrošena
Nek te ovaj Božić na nas podsjeti

Kad ponoć bljesne sa visina
Za nas dižem čašu mladog vina
što iz želje, što iz ljute potrebe
Svi ce anđeli, svi će sveci
Pjevat pjesmu, ti je samo reci
I poželi, Božić bijeli
Neka bude za tebe

Božić bijeli
Neka bude za tebe